Парадоксално је, али и истинито, да су највећи противници економског напретка Републике Српске, Федерације БиХ и Босне и Херцеговине у цјелини политичке страње које слове као успјешне и које, редовно, освајају велики број гласова на изборима!
Како се то десило?
Да би политичка странка добила велики број гласова на изборима, а сви то знамо, није пресудан њен политички програм нити су пресудни политички квалитети њених кадрова, већ је кључна ствар (која и пресуђује на изборима) величина њене инфраструктуре!
Питаћете: како се може организовати велика страначка инфраструктура ако та странка нема добар политички програм и нема квалитетне кадрове?
Може, и те како, може!
СДА, СДС и ХДЗ су настале из народних покрета, а (нема потребе да то описујем) сви знамо шта је претходило стварању политичких покрета три народа у БиХ... Врхушке тих странака успјеле су у једном тренутку да се одвоје од народа, окруже сличним интережџијама и те народне покрете преобрате у (своје) политичке странке. Дугогодишњим вршењем власти повећевале су број интересно повезаних појединаца, а у томе су успијевале захваљујући запошљавању својих будућих активиста и гласача, односно чланова њихових породица...
Даљњим дијељењем врхушки наведених политичких странака, настало је још неколико организација, али потпуно истих као три наведене! Све се оне, као политички колективи и правна лица, финансирају из буџета и скоро сви њихови активисти примају мјесечне плате такође из буџета...
Нигдје у Европи нисам видио да се у центрима градова, у најпрометнијим улицама, освијетљене попут ексклузивних бутика и продавница, налазе страначке канцеларије...
На буџетим, од оних општинских, преко кантоналних и ентитетских па до буџета БиХ, настала је велика политичка "индустрија" која се раширила по територији цијеле Федерације БиХ и цијеле Републике Српске. Бројни појединци су, као нигдје у Европи, похрлили у политичке странке и у бављењу "политиком" видјели своју шансу за зараду и успјех у јавном животу. Без имало скрупула, неформирани као личности, недовољно образовани, без икаквог личног дјела, кидишу чак и на најодговорније државне функције...
Осим што су заробиле буџете, те мастодонтске политичке странке, због незајажљивих потреба за парама, увођењем силних намета уништиле су и сваку здраву привредну иницијативу, а појединачну инвентивност грађана изједначиле са лудошћу...
Новац од сваког кредита који стигне на простор ове државе, политичке странке о којима пишем, усисају у најбржем могућем року. Увијек и искључиво за одржавање својих инфраструктура!
Значи, управо те групације - које би по дефиницији, јер су учеснице у парламентарном животу или пак врше власт, требало да рјешавају проблеме у друштву - постале су највећи проблем Републике Српске и Федерације БиХ, односно БиХ у цјелини...
(Др Драган Ђокановић, 04. јануар 2021)